Средњевековна тврђава Maрково Кале
Бели мост (Мост љубави), Врање
Зграда старог Начелства у Врању
Стари турски хамам, Врање
Саборна црква Свете Тројице у Врању

Ministar Vulin sa načelnicima okruga

BEOGRAD – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je rekao i da granica između Srbije i Hrvatske, iako nije zatvorena, funkcioniše „značajno usporeno“ i da je to zabrinjavajuće i dodao da se jedan broj migranata nalazi na „ničijoj zemlji“, odnosno između dva granična prelaza.

On je dodao da Srbija razume da susedi imaju logističke probleme, ali da očekujemo da ti problemi budu veoma brzo rešeni jer, kako je istakao, Srbija ne može i neće biti prihvatni centar za sve migrante sa Bliskog istoka.

„Srbija ima pravo da štiti teritoriju i da odlučuje o broju ljudi koji se na njoj nalaze. Oni koji se na njoj nađu imaće svaku moguću zaštitu – privremeni smeštaj, hranu, lekove, kao i do sad“, rekao je Vulin.

Ministar je istakao da država može da ozbezbedi smeštaj za sve koji se nalaze na srpskoj teritoriji, ali da broj migranata ne može da bude neograničen.

On je istakao da je situacija u zemlji pod kontrolom.

„Ono na šta mi ne možemo da utičemo, to je politika u nekim susednim zemljama, i način na koji su se one organizovale“, rekao je Vulin.

Podsećajući da Srbija svakodnevno odgovara na pitanje izbeglica, on je rekao da se privremeni prihvatni centri otvaraju kad su potrebni, a da će ukoliko bude potrebno biće otvoreno još.

On je pozvao Evropsku komisiju da se pozabavi problemom migranata i da ne prebacuje težište problema na Srbiju ili na bilo koju zemlju pojedinačno.

„Težište problema mora da se prenese na svaku od zemalja i moramo da imamo čvrstu komunikaciju o broju ljudi koji mogu da dođu. Niti mogu nekontrolisano da ulaze u Srbiju, niti mogu da ostaju, niti mogu bez kontrole da se nalaze na teritorijama drugih zemalja“, rekao je Vulin.

On je dodao da se značajan broj migranata nalazi između dve granice, i da će, ukoliko bude potrebno, biti povećan broj policajaca.

Prema njegovim rečima, za izbeglice je obezbeđena hrana na prelazima, lekarska nega, a biće obezbeđen i veći broj šatora.

„To je sve što Srbija može da uradi, da zbrine ljude u jednom trenutku, ali problem je da li će migranti moći da pređu granicu i odu tamo gde su krenuli“, rekao je Vulin.

Upitan da li će se, s obzirom na odnos Evrope prema migrantima, ispostaviti kao tačna izjava predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momira Stojanovića da će u Srbiji migranti biti trajno smešteni, Vulin je ponovio da se nikakvi trajni kapaciteti u zemlji neće praviti.

„Neće 400.000 ljudi ostati trajno u Srbiji, to jednostavno nije tako“, podvukao je Vulin.

Načelnik Pčinjskog okruga Slaviša Bulatović rekao je da na problem sa izbeglicama nije moglo da se utiče, ali da se sa njim u tom okrugu vrlo uspešno bore, da su inspekcijske službe svakodnevno prisutne na terenu i vrše kontrolu.

Država je vrlo ozbiljno pristupila rešavanju tog problema, dodao je Bulatović i podsetio da je u Bujanovcu nedavno otvoren još jedan prihvatni centar.

„Na sastanku smo dogovarali naredne korake i milsim da ozbiljnijih problema neće biti“, rekao je Bulatović.

Načelnik Sremskog okruga Ilija Milinović precizirao je da je do sada skoro 170.000 izbeglica prešlo iz Srbije u Hrvatsku, i da su i država i lokalne samouprave dobro organizovane.

Prema njegovim rečima, osam autobusa dnevno prevozi migrante do Opatovca, što stvara dodatne pritiske na opštinu Šid.

„Sve teče po planu, ali očekujemo dodatni pritisak, s obzirom na mere Hrvatske, samim tim i pomoć za Šid. Moguće je da će nam biti potrebno više hrane i više smeštajnih kapaciteta. Za sada tamo može da se smešti oko 1.500 ljudi“, rekao je Milinović.