Бели мост (Мост љубави), Врање
Саборна црква Свете Тројице у Врању
Средњевековна тврђава Maрково Кале
Зграда старог Начелства у Врању
Стари турски хамам, Врање

У Сурдулици отворен Научни скуп са међународним учешћем „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату“

Химном Боже правде и песмом Сурдуличким мученицима које су отпевале монахиње манастира Светог великомученика Пантелејмона код Врања, у Сурдулици је 29. октобра 2015. године и званично почео са радом научни скуп са међународним учешћем „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату“.

Скуп је отворио господин Радослав Павловић, саветник и изасланик председника Републике Србије господина Томислава Николића, а присутнима су се обратили и: госпођа др Александра Поповић, председник општине Сурдулица, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, декан Филозофског факултета у Нишу господин проф. др Горан Максимовић, господин проф. др Милан Кољанин испред Института за савремену историју, господин мр Владимир Ђорђевић, директор Народног музеја у Лесковцу и протојереј – ставрофор др Владимир Вукашиновић изасланик Светог Архијерејског Синода СПЦ. Отварању скупа присуствовали су начелник Пчињског округа господин Славиша Булатовић, заменик градоначелника Врања господин Драгољуб Стевановић, декан Педагошког факултета у Врању, проф. др Сунчица Денић, директор Архива Српске православне цркве, господин Радован Пилиповић, начелник БИА-е у Врању господин Драгослав Ђикић, представници војске Србије и жандармерије, представници образовно – васпитних установа, представници Удружења потомака ратника Србије 1912-1918, и многобројни грађани.

Након званичног отварања Епископ врањски г. Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске служио је парастос Сурдуличким мученицима и свима који су пострадали у Србији у време бугарске окупације. Осим горе наведених званица и гостију, парастосу је присуствовао велики број ученика средње Техничке школе у Сурдулици.

Први део научног скупа почео је у послеподневним часовима излагањима господина проф. др Александра Растовића, господина др Ивана Бецића, господина мр Дејана Антића и других.